Оснивање и надлежности
Народна скупштина Републике Србије, на Осмој седници Првог редовног заседања у 2004. години, 19. априла 2004. године, донела је Закон о спречавању сукоба интереса при вршењу јавних функција (у даљем тексту: Закон), који је објављен у Службеном гласнику Републике Србије LX/43, од 20. априла 2004. године.
За спровођење Закона, чланом 3. налаже се оснивање Републичког одбора за решавање о сукобу интереса (у даљем тексту: Републички одбор).
Републички одбор је самосталан и независан орган, а средства за његов рад обезбеђују се у буџету Републике Србије.
Републички одбор доноси упутства, прописује обрасце и даје мишљења потребна за спровођење Закона, води регистар имовине функционера, одлучује о томе да ли је чињење или нечињење функционера проузроковало повреду Закона и, ако јесте, изриче мере и врши друге послове одређене Законом.
Републички одбор има девет чланова. Три члана бирају судије Врховног суда Србије међу дипломираним правницима посебно стручним за кривично, грађанско, привредно или управно право, који нису адвокати, а једног члана бира Адвокатска комора Србије међу адвокатима. Преосталих пет чланова бира Народна скупштина, на предлог Српске академије наука и уметности, са листе која садржи 10 кандидата.
Републички одбор има председника кога чланови бирају из својих редова, на једну годину.
Избором свих чланова Републичког одбора (у даљем тексту Одбор) од стране Народне скупштине Републике Србије, крајем 2004. стекли су се сви услови за конституисање овог органа и почетак спровођења Закона.
Председник Народне скупштине Србије, 18. јануара 2005. године, сазвао је чланове Републичког одбора на прву, конститутивну седницу.
На првој седници, на којој су присуствовали сви чланови Одбора, изабран је председник и конституисан Републички одбор, чиме су се стекли услови за спровођење Закона.
На наредним седницама, Републички одбор је донео неопходна правна акта из своје надлежности, која су објављена у "Службеном гласнику РС", бр. 50 за 2005. годину, и то:
- Упутство за спровођење закона о спречавању сукоба интереса при вршењу јавних функција;
- Пословник Републичког одбора;
- Извештај о имовини и приходима јавног функционера (образац).
Републички одбор функционеру који је изабран на јавну функцију непосредно од грађана може изрећи меру нејавног упозорења и меру јавног објављивања одлуке о повреди закона, а функционеру кога је на јавну функцију изабрао орган који је непосредно изабран од грађана изриче се, уместо мере јавног објављивања одлуке о повреди закона - мера јавног објављивања препоруке да поднесе оставку.
Функционеру који после престанка јавне функције повреди Закон може бити изречена само мера јавног објављивања одлуке о постојању повреде Закона.
Ако функционер није могао да одбије пријем поклона који, сходно Закону, не сме да прими, нити да поклон врати поклонодавцу, дужан је да поклон преда органу који га је поставио или именовао на јавну функцију а ако је изабран на јавну функцију - Републичком одбору. Тако предати поклони постају тренутком предаје својина Републике Србије и о њима Републички одбор води посебан регистар пријављених поклона.
Републички одбор дужан је да једном месечно обавештава јавност о појавама које уочи у своме раду.
Републички одбор подноси Народној скупштини до 1. марта текуће године извештај о свом раду за претходну годину.
Републички одбор има секретара и службу од 12 запослених, коју чине 5 правника, референти за обраду података, службеник за контакт с јавношћу и други. Секретар Републичког одбора је Гордана Стевановић, правник.