Godišnji izveštaj

IZVEŠTAJ O RADU U 2007. GODINI REPUBLIČKOG ODBORA ZA REŠAVANJE O SUKOBU INTERESA

U ovom izveštaju su, prema vrsti, sadržini i složenosti poslova, navedeni podaci o radu Republičkog odbora u 2007. godini, uključujući i njegovu saradnju sa državnim organima, međunarodnim organizacijama i srodnim telima u zemlji i inostranstvu.

1. Uvodne napomene

Zakonom o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija (dalje: Zakon) propisana je obaveza Republičkog odbora za rešavanje o sukobu interesa (dalje: Republički odbor ili Odbor) da svake godine Narodnoj skupštini podnese izveštaj o svom radu do 1. marta tekuće godine za prethodnu godinu.

Deo izveštaja odnosi se na nastojanja Republičkog odbora da se utiče na odgovarajuću normativnu razradu i primenu Odluke o utvrđivanju nacionalne strategije za borbu protiv korupcije i da se poboljšaju određena rešenja u Zakonu.

Ukazano je i na ispunjavanje obaveza Republičkog odbora prema javnosti i na odnos javnih medija prema radu Republičkog odbora. Najzad, uz zaključke izvedene iz prošlogodišnjeg rada, istaknuto je da kontinuirano delovanje Republičkog odbora, kao samostalnog i nezavisnog organa, ima poseban značaj za razvijanje kulture odgovornosti javnih funkcionera i za dosledno i nepristrasno suzbijanje specifičnih izvora korupcije.

2. Sastav, Služba i uslovi rada Republičkog odbora

Republički odbor ima 9 članova i Službu. Tri člana izabrana su na Opštoj sednici Vrhovnog suda Srbije, jednog člana izabrala je Advokatska komora Srbije, a pet članova izabrala je Narodna skupština na predlog SANU. Članovi odbora biraju se na period od 5 godina i ne mogu biti ponovo birani.

Predsednika biraju članovi odbora iz svojih redova na jednu godinu. Služba Republičkog odbora ima 13 zaposlenih koji obavljaju stručne i administrativne poslove. Službom rukovodi sekretar Odbora. U okviru ovih poslova, stručna služba, u saradnji sa određenim članom odbora, priprema nacrte odluka koji se razmatraju na sednicama odbora. Najobimniji posao Službe vezan je za vođenje registra imovine.

Pegistar imovine sadrži stavke iz izveštaja funkcionera unete u kompjuterizovanu bazu podataka, zaštićenu posebnim kodom. Čuvanje izveštaja obezbeđeno je video nadzorom. Pristup ovim podacima imaju predsednik i sekretar odbora i lica koja oni ovlaste. U prve dve godine Republičkom odboru nisu bili obezbeđeni odgovarajući prostor i uslovi za rad. Od kraja 2006. godine ovaj problem je rešen na zadovoljavajući način.

U prve dve godine Republičkom odboru nisu bili obezbeđeni odgovarajući prostor i  uslovi za rad. Od kraja 2006. godine ovaj problem je rešen na zadovoljavajući način.

3. Oblici i obim rada

Rad Republičkog odbora sastoji se u sprovođenju Zakona i evidentiranju javnih funkcionera, vođenju registra imovine, prihoda i poklona funkcionera, pokretanju postupaka, donošenju odluka i izricanju mera zbog povrede Zakona, davanju mišljenja i uputstava, donošenju pravnih stavova, propisivanju obrazaca, obaveštavanju javnosti, edukativnoj delatnosti i saradnji sa drugim državnim organima, međunarodnim organizacijama i telima koja se bave srodnim delatnostima.

U 2007. godini Republički odbor je održao 21 redovnu i 3 vanredne sednice. U pripremanju sednica članovi i savetnici Republičkog odbora razmatrali su predmete, prikupljali neophodne podatke i pripremali nacrte odluka.

4. Izveštaji o imovini i prihodima javnih funkcionera

Preventivno delovanje na otklanjanju korupcije, pored ostalog, ostvaruje se i kroz obavezu funkcionera da Republičkom odboru dostavljaju izveštaje o imovini i prihodima svake godine, kao i dve godine po prestanku obavljanja funkcije. Poređenjem podataka iz izveštaja, ili na osnovu prijava fizičkih i pravnih lica, može se, ako za to ima uslova, pokretati postupak radi utvrđivanja da li je funkcioner u toku obavljanja funkcije, ili u kasnijem periodu korišćenjem prethodne funkcije, bez pokrića povećao svoju imovinu ili imovinu povezanih lica.

Jedan od prvih i najobimnijih poslova u radu Republičkog odbora bio je rad na nominalnoj, funkcionalnoj i personalnoj identifikaciji funkcionera. Podaci o broju funkcionera na republičkom i pokrajinskom nivou dobijeni su od odgovarajućih republičkih i pokrajinskih službi. Teže i sporije dolazilo se do podataka o funkcionerima na lokalnom nivou.

Utvrđeno je da u Republici Srbiji ima oko 13.000 funkcionera koji podležu obavezi dostavljanja izveštaja. Od početka svog rada pa do 2008. godine Republički odbor je primio 19.419 izveštaja i evidentirao 9.976 funkcionera. Svi pristigli izveštaji su uneti u Registar imovine funkcionera.

U 2007. godini Republički odbor je primio: 6.788 izveštaja. Najveći broj izveštaja dostavljen je samoinicijativno, bez pokretanja postupka, mada često po isteku Zakonom predviđenog roka. Jedan broj funkcionera dostavio je izveštaj tek posle pokretanja postupka. Kao i u prethodnoj godini, odnos funkcionera prema ovoj obavezi, posmatrano u celini, nije zadovoljavajući, mada su poslanici na republičkom i pokrajinskom nivou odgovorniji u izvršavanju ove obaveze, jer je njihov procenat dostavljenih izveštaja bez pokretanja postupka oko 95%, a nakon pokretanja postupka skoro 100%. Na lokalnom nivou broj dostavljenih izveštaja funkcionera je 60%.

5. Registar poklona javnih funkcionera

U skladu sa Zakonom, Republički odbor je formirao registar poklona primljenih u vezi sa obavljanjem funkcije od domaćih fizičkih i pravnih lica. Izveštaj o prijemu poklona u 2007. godini podneli su samo predsednik Republike Srbije i predsednik Vlade Republike Srbije. Ujedno, oni su se saglasili da svi pokloni koji im se uruče, bez obzira na vrednost, ostanu u vlasništvu Republike Srbije.

6. Pokretanje postupaka za utvrđivanja postojanja povrede Zakona i za izricanje mera

Pokretanje i sprovođenje postupka, i donošenje odluka o izricanju mera, u slučajevima povrede Zakona, osnovna je obaveza Republičkog odbora.

Uslov za pokretanje postupka je postojanje osnovane sumnje o povredi Zakona, a postupak može pokrenuti Republički odbor po službenoj dužnosti, po prijavama fizičkih i pravnih lica kao i po zahtevu funkcionera ili njemu pretpostavljenog lica. Zakon predviđa mogućnost pokretanja postupka i u slučajevima kada povreda Zakona još nije učinjena, ali postoji mogućnost da do povrede dođe.

Protiv funkcionera u 2007. godini pokrenuto je 467 postupka po službenoj dužnosti, prijavama građana i pravnih lica. Osnovi pokretanja postupka su: nedostavljanje izveštaja o imovini i prihodima, kršenja zabrana istovremenog vršenja više nespojivih funkcija, neprenošenja upravljačkih prava, kršenja zabrane savetovanja i u jednom manjem broju slučajeva, po prijavama građana, inicirano je pokretanje postupka radi utvrđivanja sukoba interesa zbog korišćenja funkcije radi sticanja materijalne koristi za funkcionera ili sa njim povezana lica.

Zbog nedostavljanja izveštaja pokrenuto je 194 postupka.
Zbog nespojivosti funkcija pokrenuto je 257 postupaka.

U najvećem broju slučajeva postupak je pokretan po službenoj dužnosti. Odmah po pokretanju postupka najveći broj funkcionera se povinovao obavezama iz Zakona, dostavljanjem izveštaja ili podnošenjem ostavke na jednu ili više nespojivih funkcija. U slučaju dostavljanja izveštaja posle pokretanja postupka ili podnošenja ostavke na jednu od nespojivih funkcija, postupak je obustavljan, pošto se radi o povredama koje nisu bitno uticale na obavljanje funkcije. Iz ovih razloga obustavljen je postupak prema 109 funkcionera zbog nedostavljanja izveštaja i prema 136 funkcionera zbog nespojivosti funkcija a prema 11 zbog ostalih osnova, što čini ukupno 256 obustavljenih postupaka.

Prema 271 funkcioneru u postupaku je izrečena mera, od čega je izrečeno 70 javnih mera i 201 nejavna mera.

Prema podacima, kojima Republički odbor raspolaže, o sprovođenju mera izrečenih prema funkcionerima za razrešenje sa funkcije, mera za podnošenje ostavke i odluke o povredi Zakona 41% odluka je izvršeno dok je 59% odluka neizvršeno. Sprovođenje ovih mera u nadležnosti je organa koji su postavili, imenovali ili izabrali funkcionera prema kome je mera izrečena. Prema jednom broju informacija postupak razrešenja vremenski dugo traje i na taj način izricanje ovih mera gubi svrhu.

Jedan broj pokrenutih postupaka krajem 2007. godine, po raznim osnovima, još nije okončan. U radu je ostalo 146 predmeta.

Stupanjem na snagu Zakona o državnim službenicima, pooštrena je odgovornost lica na položajima u slučaju izricanja javnih mera, jer ova mera povlači pokretanje disciplinskog postupka po službenoj dužnosti.

Uporedni pregled podataka o pokrenutim i okončanim postupcima i ostalim poslovima u primeni Zakona 2007. godine

7. Davanje mišljenja o primeni Zakona povodom zahteva fizičkih i pravnih lica

U 2007. godini, kao i u prethodnoj godini, primljeno je više zahteva za davanje mišljenja o primeni Zakona. U svakom od ovih zahteva sadržan je veći broj pitanja o primeni pojedinih odredbi Zakona. Najveći broj pitanja odnosio se na tumačenje odredbi o nespojivosti funkcija, prenošenju upravljačkih prava i na tumačenje drugih odredbi koje nisu dovoljno jasne i sveobuhvatne.

Davanje odgovora na postavljena pitanja ima veliki značaj na preventivnom planu, jer se na ovaj način smanjuje broj slučajeva povrede Zakona. U 2007. godini podneto je 62 zahteva za davanje mišljenja i informacije. Kako je u svakom zahtevu sadržano više pitanja, dato je više odgovora i stručnih mišljenja.

Povodom spornih pitanja Odbor je doneo 10 pravnih stavova.

8. Edukacija, saradnja i međunarodne aktivnosti

Tokom 2007. godine predstavnici Republičkog odbora su po pozivu učestvovali u radu nekoliko međunarodnih i domaćih stručnih skupova na temu antikorupcije.

Instruktivni seminari za lokalne funkcionere, uz podršku Misije OEBS u Srbiji, održani su u Subotici, Novom Sadu, Kikindi i Novom Pazaru. Na taj način nastavljena je aktivnost iz prethodne godine, u kojoj je, u cilju edukacije funkcionera o pravima i obavezama iz Zakona, Republički odbor takve seminare održao u 13 većih opština u Srbiji.

U organizaciji Stalne konferencije gradova i opština, članovi Republičkog odbora učestvovali su na savetovanju o Etičkom kodeksu ponašanja lokalnih funkcionera.

Predstavnik Republičkog odbora učestvovao je u Tirani na regionalnoj konferenciji, u organizaciji OSCE (Organizacija za bezbednost i saradnju u Evropi) i SPAI RSLO (Pakta stabilnosti - Antikorupcijske inicijative), posvećenoj razmeni praktičnih iskustava u prevenciji korupcije i implementaciji Konvencije UN protiv korupcije.

Članovi Republičkog odbora nastavili su saradnju sa Komisijom za rješavanje o konfliktu interesa Republike Crne Gore, prisustvom na dva instruktivna sastanka za lokalne funkcionere u Crnoj Gori i primanjem u uzvratnu posetu članova Komisije. Republički odbor nastavio je kontakte sa Misijom OEBS u Srbiji, međunarodnom Fondacijom Konrad Adenauer, Evropskim pokretom u Srbiji i organizacijom Transparentnost Srbija.

Republički odbor je 25. oktobra 2007. godine potpisao Sporazum o saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština. Postignut je dogovor da će obe strane sarađivati u razmeni informacija i iskustava značajnih za primenu Zakona i Etičkog kodeksa ponašanja funkcionera lokalne samouprave.

9. Odnosi sa javnošću

Sednice Republičkog odbora su javne i njima su povremeno prisustvovali novinari. Republički odbor je redovno obaveštavao javnost o pojavama koje su uočene u vezi sa primenom Zakona. Obaveštavanje je sprovođeno preko sajta Odbora (http://www.sukobinteresa.sr.gov.yu/cms/item/home/ci.html), na konferencijama za štampu, na seminarima u gradovima Srbije, u posebno datim izjavama. Emitovano je oko 23 izjave i 9 intervjua sa članovima Republičkog odbora, u prvom redu sa predsednikom Milovanom Dedijerom. Članovi Odbora su gostovali na televizijama u Subotici, Novom Sadu, Beogradu, Nišu i Vranju.

O Republičkom odboru objavljeno je preko 150 pozitivno usmerenih naslova u dnevnoj štampi i periodičnim izdanjima.

10. Izdavanje publikacija

Nakon izdavanja publikacije Vodič kroz propise o sprečavanju sukoba interesa (2005), Republički odbor je 2007. godini, uz pomoć misije OEBS u Srbiji, objavio informator pod nazivom Sukob interesa pri vršenju javnih funkcija i novu publikaciju pod nazivom Zakon o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija u praksi. U informatoru su pružena osnovna obaveštenja nosiocima javnih funkcija i drugim građanima o ustavnim normama koje se odnose na sukob interesa, o zakonskoj regulativi za sprečavanje sukoba interesa, o organima zaduženim za sprovođenje zakona i o obavezama javnih funkcionera. U drugoj publikaciji objavljeni su pravni stavovi, mišljenja i odluke Republičkog odbora, sa ciljem da se postojećim zakonskim rešenjima da što potpuniji smisao i značaj.

11. Učešće Republičkog odbora na izradi predloga Zakona o osnivanju Agencije za borbu protiv korupcije

Republički odbor je imao svog predstavnika u radu prve radne grupe Ministarstva pravde za izradu Predloga zakona o agenciji za borbu protiv korupcije. Posredstvom svog predstavnika Republički odbor je izneo niz sugestija i predloga u cilju poboljšanja zakonskog regulisanja sprečavanja sukoba interesa. Jedan deo tih predloga, koji se odnosi na proširenje kruga funkcionera, na obavezu funkcionera da vrati primljene novčane naknade u slučaju nedozvoljene kumulacije funkcija, i da u slučaju ponovljene povrede zakona ili odbijanja funkcionera da se povinuje preporuci Republičkog odbora mogu preduzeti dopunske mere, prihvaćen je i unet u Predlog zakona. Nakon povlačenja Predloga zakona iz skupštinske procedure, predstavnik Republičkog odbora nije pozivan da učestvuje u radnoj grupi na pripremi novog Predloga.

Stav je Republičkog odbora da Predlog zakona, po svojoj osnovnoj koncepciji, imajući u vidu organizaciju i način rada Agencije, ne predstavlja primeren zakonski okvir za prevenciju i borbu protiv korupcije. Agencija, na čelu sa direktorom nadležnim za rešavanje slučajeva sukoba interesa, finansiranja političkih stranaka i političkih kampanja, ne predstavlja bolje rešenje u poređenju sa rešenjima iz postojećeg Zakona, i sadašnjim konceptom nezavisnog Republičkog odbora koji se sastoji od devet nezavisnih članova specijalizovanih za pitanja sukoba interesa.

Odgovarajući zakonski okvir, naime, podrazumeva istinski nezavisno antikorupcijsko telo, a uvek je teže pokušati da se utiče na vršenje javnih funkcija ukoliko je antikorupcijsko telo zasnovano na kolektivnoj osnovi nego kada odluke donosi jedna osoba - direktor Agencije. Ovaj stav Republičkog odbora proističe iz političkih i pravnih teorija o autonomnim i nezavisnim organima. Stabilnost zaista nezavisnog antikorupcijskog ili antikorupcijskih tela je takođe od ključnog značaja u kontroli korupcije i za stabilnost demokratije, vice versa. Republički odbor je izneo stav prema Predlogu zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije nadležnom ministarstvu u kojem se kaže, da zamisao prema kojoj jedno nezavisno telo treba da vodi postupke (Agencija), drugo telo (rukovodilac) da donosi odluke o povredi Zakona, a treće telo (Upravni odbor) da donosi odluke o izricanju mera, nije u skladu sa principima našeg pravnog sistema.

Republički odbor, zbog svega toga, smatra da treba zadržati kao samostalno telo Republički odbor za rešavanje o sukobu interesa, a da ukoliko ipak dođe do osnivanja Agencije, u okviru nje treba zadržati autonomno kolektivno telo (Odbor) za rešavanje o sukobu interesa i predvideti drugo autonomno kolektivno telo (Komisija) za finansiranje političkih stranaka i izbornih kampanja. Naime, različita priroda materije sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija i finansiranje političkih stranaka i izbornih kampanja nalaže odgovarajuću specijalizaciju (užeg kolektivnog tela) u okviru agencije, tako da direktor agencije ne bi objektivno mogao uspešno rešavati pitanja iz ove dve složene oblasti.

12. Efekti rada i zaključne ocene

• 1. Bolje zakonsko regulisanje određenih merila i mera za sprečavanje sukoba interesa olakšao bi primenu Zakona. Dosadašnje iskustvo u radu Republičkog odbora pokazalo je da su funkcioneri, u cilju očuvanja ugleda javne funkcije i sopstvene reputacije, u dobroj meri uvažavali autoritet Republičkog odbora. U ne malom broju slučajeva je i pokretanje postupka, pre izricanja mere, navodilo funkcionere da izvrše propuštenu obavezu. Izmene Zakona, koje je Republički odbor predložio, pomerile bi težište sankcije sa moralnog na pravni teren i doprinele efikasnijem sprečavanju sukoba interesa.
• 2. Na osnovu dosadašnjeg rada, a posebno iskustava iz 2007. godine, može se zaključiti da funkcioneri na republičkom i pokrajinskom nivou imaju odgovorniji odnos prema obavezi dostavljanja izveštaja o imovini i prihodima i da iz preventivnih razloga češće traže mišljenja o postojanju sukoba interesa. Nasuprot njima, funkcioneri na lokalnom nivou manje se pridržavaju Zakona. Otuda postoji potreba da se omogući neposrednija aktivnost Republičkog odbora u jedinicama lokalne samouprave, posredstvom predstavnika u okruzima, koji bi održavali kontakte sa lokalnim funkcionerima i Republičkom odboru pružali neophodne podatke.
• 3. U javnosti postoji opravdano nerazumevanje za zakonska rešenja koja čine nedostupnim najveći broj podataka o imovini i prihodima javnih funkcionera i ograničavaju mogućnost provere tačnosti prijavljenih podataka. Republički odbor je izrazio svoj stav o tome da bi podaci o nepokretnoj imovini i svim prihodima funkcionera trebalo da budu dostupni uvidu javnosti, jer bi objavljivanje ovih podataka imalo značaja za bolju kontrolu rada i veću odgovornost u obavljanju javne funkcije.
• 4. Tumačenje prema kome je funkcioner ovlašćen da sam procenjuje da li je poklon primio u vezi sa vršenjem javne funkcije, za Republički odbor nije prihvatljivo. Imajući u vidu da je prijavljivanje poklona do sada uglavnom izostalo, u narednom periodu bi trebalo posvetiti posebnu pažnju drugačijem uređenju i sankcionisanju ove obaveze.
• 5. Sprovođenje mere preporuke za razrešenje u nadležnosti je organa koji su postavili, imenovali ili izabrali funkcionera. U odnosu na jedan broj funkcionera, prema kojima je izrečena takva mera, postupak razrešenja se odugovlači ili sprečava, pa izrečena mera gubi svrhu.
• 6. Iako je u 2007. godini, u ukupnom zbiru, bio nešto manji broj predmeta nego u 2006. godini, obim rada Republičkog odbora je ipak bio veći, jer je povećan broj predmeta u kojima su razmatrana pravno i činjenično najsloženija pitanja kumulacije funkcija.
• 7. U pripremi novog Predloga Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije Republički odbor ukazuje na svoje stavove iz tačke 11 ovog izveštaja.
• 8. Republički odbor je u 2007. godini ostvario plan rada u izvršavanju poslova koji su mu povereni Zakonom. Pri tom, za sprečavanje sukoba interesa od bitnog je značaja, osim primene Zakona, i kontinuitet u radu organa kome je izvršavanje Zakona povereno, njegov ugled u javnosti i pouzdanje javnosti u njegovu stalnost, stručnost, samostalnost i nezavisnost.

REPUBLIČKI ODBOR
P r e d s e d n i k
Milovan Dedijer