Годишњи извештај

ИЗВЕШТАЈ О РАДУ У 2007. ГОДИНИ РЕПУБЛИЧКОГ ОДБОРА ЗА РЕШАВАЊЕ О СУКОБУ ИНТЕРЕСА

У овом извештају су, према врсти, садржини и сложености послова, наведени подаци о раду Републичког одбора у 2007. години, укључујући и његову сарадњу са државним органима, међународним организацијама и сродним телима у земљи и иностранству.

1. Уводне напомене

Законом о спречавању сукоба интереса при вршењу јавних функција (даље: Закон) прописана је обавеза Републичког одбора за решавање о сукобу интереса (даље: Републички одбор или Одбор) да сваке године Народној скупштини поднесе извештај о свом раду до 1. марта текуће године за претходну годину.

Део извештаја односи се на настојања Републичког одбора да се утиче на одговарајућу нормативну разраду и примену Одлуке о утврђивању националне стратегије за борбу против корупције и да се побољшају одређена решења у Закону.

Указано је и на испуњавање обавеза Републичког одбора према јавности и на однос јавних медија према раду Републичког одбора. Најзад, уз закључке изведене из прошлогодишњег рада, истакнуто је да континуирано деловање Републичког одбора, као самосталног и независног органа, има посебан значај за развијање културе одговорности јавних функционера и за доследно и непристрасно сузбијање специфичних извора корупције.

2. Састав, Служба и услови рада Републичког одбора

Републички одбор има 9 чланова и Службу. Три члана изабрана су на Општој седници Врховног суда Србије, једног члана изабрала је Адвокатска комора Србије, а пет чланова изабрала је Народна скупштина на предлог САНУ. Чланови одбора бирају се на период од 5 година и не могу бити поново бирани.

Председника бирају чланови одбора из својих редова на једну годину. Служба Републичког одбора има 13 запослених који обављају стручне и административне послове. Службом руководи секретар Одбора. У оквиру ових послова, стручна служба, у сарадњи са одређеним чланом одбора, припрема нацрте одлука који се разматрају на седницама одбора. Најобимнији посао Службе везан је за вођење регистра имовине.

Pегистaр имовине садржи ставке из извештаја функционера унете у компјутеризовану базу података, заштићену посебним кодом. Чување извештаја обезбеђено је видео надзором. Приступ овим подацима имају председник и секретар одбора и лица која они овласте. У прве две године Републичком одбору нису били обезбеђени одговарајући простор и услови за рад. Од краја 2006. године овај проблем је решен на задовољавајући начин.

У прве две године Републичком одбору нису били обезбеђени одговарајући простор и  услови за рад. Од краја 2006. године овај проблем је решен на задовољавајући начин.

3. Облици и обим рада

Рад Републичког одбора састоји се у спровођењу Закона и евидентирању јавних функционера, вођењу регистра имовине, прихода и поклона функционера, покретању поступака, доношењу одлука и изрицању мера због повреде Закона, давању мишљења и упутстава, доношењу правних ставова, прописивању образаца, обавештавању јавности, едукативној делатности и сарадњи са другим државним органима, међународним организацијама и телима која се баве сродним делатностима.

У 2007. години Републички одбор је одржао 21 редовну и 3 ванредне седнице. У припремању седница чланови и саветници Републичког одбора разматрали су предмете, прикупљали неопходне податке и припремали нацрте одлука.

4. Извештаји о имовини и приходима јавних функционера

Превентивно деловање на отклањању корупције, поред осталог, остварује се и кроз обавезу функционера да Републичком одбору достављају извештаје о имовини и приходима сваке године, као и две године по престанку обављања функције. Поређењем података из извештаја, или на основу пријава физичких и правних лица, може се, ако за то има услова, покретати поступак ради утврђивања да ли је функционер у току обављања функције, или у каснијем периоду коришћењем претходне функције, без покрића повећао своју имовину или имовину повезаних лица.

Један од првих и најобимнијих послова у раду Републичког одбора био је рад на номиналној, функционалној и персоналној идентификацији функционера. Подаци о броју функционера на републичком и покрајинском нивоу добијени су од одговарајућих републичких и покрајинских служби. Теже и спорије долазило се до података о функционерима на локалном нивоу.

Утврђено је да у Републици Србији има око 13.000 функционера који подлежу обавези достављања извештаја. Од почетка свог рада па до 2008. године Републички одбор је примио 19.419 извештаја и евидентирао 9.976 функционера. Сви пристигли извештаји су унети у Регистар имовине функционера.

У 2007. години Републички одбор је примио: 6.788 извештаја. Највећи број извештаја достављен је самоиницијативно, без покретања поступка, мада често по истеку Законом предвиђеног рока. Један број функционера доставио је извештај тек после покретања поступка. Као и у претходној години, однос функционера према овој обавези, посматрано у целини, није задовољавајући, мада су посланици на републичком и покрајинском нивоу одговорнији у извршавању ове обавезе, јер је њихов проценат достављених извештаја без покретања поступка око 95%, а након покретања поступка скоро 100%. На локалном нивоу број достављених извештаја функционера је 60%.

5. Регистар поклона јавних функционера

У складу са Законом, Републички одбор је формирао регистар поклона примљених у вези са обављањем функције од домаћих физичких и правних лица. Извештај о пријему поклона у 2007. години поднели су само председник Републике Србије и председник Владе Републике Србије. Уједно, они су се сагласили да сви поклони који им се уруче, без обзира на вредност, остану у власништву Републике Србије.

6. Покретање поступака за утврђивања постојања повреде Закона и за изрицање мера

Покретање и спровођење поступка, и доношење одлука о изрицању мера, у случајевима повреде Закона, основна је обавеза Републичког одбора.

Услов за покретање поступка је постојање основане сумње о повреди Закона, а поступак може покренути Републички одбор по службеној дужности, по пријавама физичких и правних лица као и по захтеву функционера или њему претпостављеног лица. Закон предвиђа могућност покретања поступка и у случајевима када повреда Закона још није учињена, али постоји могућност да до повреде дође.

Против функционера у 2007. години покренуто је 467 поступка по службеној дужности, пријавама грађана и правних лица. Основи покретања поступка су: недостављање извештаја о имовини и приходима, кршења забрана истовременог вршења више неспојивих функција, непреношења управљачких права, кршења забране саветовања и у једном мањем броју случајева, по пријавама грађана, иницирано је покретање поступка ради утврђивања сукоба интереса због коришћења функције ради стицања материјалне користи за функционера или са њим повезана лица.

Због недостављања извештаја покренуто је 194 поступка.
Због неспојивости функција покренуто је 257 поступака.

У највећем броју случајева поступак је покретан по службеној дужности. Одмах по покретању поступка највећи број функционера се повиновао обавезама из Закона, достављањем извештаја или подношењем оставке на једну или више неспојивих функција. У случају достављања извештаја после покретања поступка или подношења оставке на једну од неспојивих функција, поступак је обустављан, пошто се ради о повредама које нису битно утицале на обављање функције. Из ових разлога обустављен је поступак према 109 функционера због недостављања извештаја и према 136 функционера због неспојивости функција а према 11 због осталих основа, што чини укупно 256 обустављених поступака.

Према 271 функционеру у поступаку је изречена мера, од чега је изречено 70 јавних мера и 201 нејавна мера.

Према подацима, којима Републички одбор располаже, о спровођењу мера изречених према функционерима за разрешење са функције, мера за подношење оставке и одлуке о повреди Закона 41% одлука је извршено док је 59% одлука неизвршено. Спровођење ових мера у надлежности је органа који су поставили, именовали или изабрали функционера према коме је мера изречена. Према једном броју информација поступак разрешења временски дуго траје и на тај начин изрицање ових мера губи сврху.

Један број покренутих поступака крајем 2007. године, по разним основима, још није окончан. У раду је остало 146 предмета.

Ступањем на снагу Закона о државним службеницима, пооштрена је одговорност лица на положајима у случају изрицања јавних мера, јер ова мера повлачи покретање дисциплинског поступка по службеној дужности.

Упоредни преглед података о покренутим и окончаним поступцима и осталим пословима у примени Закона 2007. године

7. Давање мишљења о примени Закона поводом захтева физичких и правних лица

У 2007. години, као и у претходној години, примљено је више захтева за давање мишљења о примени Закона. У сваком од ових захтева садржан је већи број питања о примени појединих одредби Закона. Највећи број питања односио се на тумачење одредби о неспојивости функција, преношењу управљачких права и на тумачење других одредби које нису довољно јасне и свеобухватне.

Давање одговора на постављена питања има велики значај на превентивном плану, јер се на овај начин смањује број случајева повреде Закона. У 2007. години поднето је 62 захтева за давање мишљења и информације. Како је у сваком захтеву садржано више питања, дато је више одговора и стручних мишљења.

Поводом спорних питања Одбор је донео 10 правних ставова.

8. Едукација, сарадња и међународне активности

Током 2007. године представници Републичког одбора су по позиву учествовали у раду неколико међународних и домаћих стручних скупова на тему антикорупције.

Инструктивни семинари за локалне функционере, уз подршку Мисије ОЕБС у Србији, одржани су у Суботици, Новом Саду, Кикинди и Новом Пазару. На тај начин настављена је активност из претходне године, у којој је, у циљу едукације функционера о правима и обавезама из Закона, Републички одбор такве семинаре одржао у 13 већих општина у Србији.

У организацији Сталне конференције градова и општина, чланови Републичког одбора учествовали су на саветовању о Етичком кодексу понашања локалних функционера.

Представник Републичког одбора учествовао је у Тирани на регионалној конференцији, у организацији OSCE (Организација за безбедност и сарадњу у Европи) и SPAI RSLO (Пакта стабилности - Антикорупцијске иницијативе), посвећеној размени практичних искустава у превенцији корупције и имплементацији Конвенције УН против корупције.

Чланови Републичког одбора наставили су сарадњу са Комисијом за рјешавање о конфликту интереса Републике Црне Горе, присуством на два инструктивна састанка за локалне функционере у Црној Гори и примањем у узвратну посету чланова Комисије. Републички одбор наставио је контакте са Мисијом ОЕБС у Србији, међународном Фондацијом Конрад Аденауер, Европским покретом у Србији и организацијом Транспарентност Србија.

Републички одбор је 25. октобра 2007. године потписао Споразум о сарадњи са Сталном конференцијом градова и општина. Постигнут је договор да ће обе стране сарађивати у размени информација и искустава значајних за примену Закона и Етичког кодекса понашања функционера локалне самоуправе.

9. Односи са јавношћу

Седнице Републичког одбора су јавне и њима су повремено присуствовали новинари. Републички одбор је редовно обавештавао јавност о појавама које су уочене у вези са применом Закона. Обавештавање је спровођено преко сајта Одбора (http://www.sukobinteresa.sr.gov.yu/cms/item/home/ci.html), на конференцијама за штампу, на семинарима у градовима Србије, у посебно датим изјавама. Емитовано је око 23 изјаве и 9 интервјуа са члановима Републичког одбора, у првом реду са председником Милованом Дедијером. Чланови Одбора су гостовали на телевизијама у Суботици, Новом Саду, Београду, Нишу и Врању.

О Републичком одбору објављено је преко 150 позитивно усмерених наслова у дневној штампи и периодичним издањима.

10. Издавање публикација

Након издавања публикације Водич кроз прописе о спречавању сукоба интереса (2005), Републички одбор је 2007. години, уз помоћ мисије ОЕБС у Србији, објавио информатор под називом Сукоб интереса при вршењу јавних функција и нову публикацију под називом Закон о спречавању сукоба интереса при вршењу јавних функција у пракси. У информатору су пружена основна обавештења носиоцима јавних функција и другим грађанима о уставним нормама које се односе на сукоб интереса, о законској регулативи за спречавање сукоба интереса, о органима задуженим за спровођење закона и о обавезама јавних функционера. У другој публикацији објављени су правни ставови, мишљења и одлуке Републичког одбора, са циљем да се постојећим законским решењима да што потпунији смисао и значај.

11. Учешће Републичког одбора на изради предлога Закона о оснивању Агенције за борбу против корупције

Републички одбор је имао свог представника у раду прве радне групе Министарства правде за израду Предлога закона о агенцији за борбу против корупције. Посредством свог представника Републички одбор је изнео низ сугестија и предлога у циљу побољшања законског регулисања спречавања сукоба интереса. Један део тих предлога, који се односи на проширење круга функционера, на обавезу функционера да врати примљене новчане накнаде у случају недозвољене кумулације функција, и да у случају поновљене повреде закона или одбијања функционера да се повинује препоруци Републичког одбора могу предузети допунске мере, прихваћен је и унет у Предлог закона. Након повлачења Предлога закона из скупштинске процедуре, представник Републичког одбора није позиван да учествује у радној групи на припреми новог Предлога.

Став је Републичког одбора да Предлог закона, по својој основној концепцији, имајући у виду организацију и начин рада Агенције, не представља примерен законски оквир за превенцију и борбу против корупције. Агенција, на челу са директором надлежним за решавање случајева сукоба интереса, финансирања политичких странака и политичких кампања, не представља боље решење у поређењу са решењима из постојећег Закона, и садашњим концептом независног Републичког одбора који се састоји од девет независних чланова специјализованих за питања сукоба интереса.

Одговарајући законски оквир, наиме, подразумева истински независно антикорупцијско тело, а увек је теже покушати да се утиче на вршење јавних функција уколико је антикорупцијско тело засновано на колективној основи него када одлуке доноси једна особа – директор Агенције. Овај став Републичког одбора проистиче из политичких и правних теорија о аутономним и независним органима. Стабилност заиста независног антикорупцијског или антикорупцијских тела је такође од кључног значаја у контроли корупције и за стабилност демократије, vice versa. Републички одбор је изнео став према Предлогу закона о Агенцији за борбу против корупције надлежном министарству у којем се каже, да замисао према којој једно независно тело треба да води поступке (Агенција), друго тело (руководилац) да доноси одлуке о повреди Закона, а треће тело (Управни одбор) да доноси одлуке о изрицању мера, није у складу са принципима нашег правног система.

Републички одбор, због свега тога, сматра да треба задржати као самостално тело Републички одбор за решавање о сукобу интереса, а да уколико ипак дође до оснивања Агенције, у оквиру ње треба задржати аутономно колективно тело (Одбор) за решавање о сукобу интереса и предвидети друго аутономно колективно тело (Комисија) за финансирање политичких странака и изборних кампања. Наиме, различита природа материје сукоба интереса при вршењу јавних функција и финансирање политичких странака и изборних кампања налаже одговарајућу специјализацију (ужег колективног тела) у оквиру агенције, тако да директор агенције не би објективно могао успешно решавати питања из ове две сложене области.

12. Ефекти рада и закључне оцене

1. Боље законско регулисање одређених мерила и мера за спречавање сукоба интереса олакшао би примену Закона. Досадашње искуство у раду Републичког одбора показало је да су функционери, у циљу очувања угледа јавне функције и сопствене репутације, у доброј мери уважавали ауторитет Републичког одбора. У не малом броју случајева је и покретање поступка, пре изрицања мере, наводило функционере да изврше пропуштену обавезу. Измене Закона, које је Републички одбор предложио, помериле би тежиште санкције са моралног на правни терен и допринеле ефикаснијем спречавању сукоба интереса.
2. На основу досадашњег рада, а посебно искустава из 2007. године, може се закључити да функционери на републичком и покрајинском нивоу имају одговорнији однос према обавези достављања извештаја о имовини и приходима и да из превентивних разлога чешће траже мишљења о постојању сукоба интереса. Насупрот њима, функционери на локалном нивоу мање се придржавају Закона. Отуда постоји потреба да се омогући непосреднија активност Републичког одбора у јединицама локалне самоуправе, посредством представника у окрузима, који би одржавали контакте са локалним функционерима и Републичком одбору пружали неопходне податке.
3. У јавности постоји оправдано неразумевање за законска решења која чине недоступним највећи број података о имовини и приходима јавних функционера и ограничавају могућност провере тачности пријављених података. Републички одбор је изразио свој став о томе да би подаци о непокретној имовини и свим приходима функционера требало да буду доступни увиду јавности, јер би објављивање ових података имало значаја за бољу контролу рада и већу одговорност у обављању јавне функције.
4. Тумачење према коме је функционер овлашћен да сам процењује да ли је поклон примио у вези са вршењем јавне функције, за Републички одбор није прихватљиво. Имајући у виду да је пријављивање поклона до сада углавном изостало, у наредном периоду би требало посветити посебну пажњу другачијем уређењу и санкционисању ове обавезе.
5. Спровођење мере препоруке за разрешење у надлежности је органа који су поставили, именовали или изабрали функционера. У односу на један број функционера, према којима је изречена таква мера, поступак разрешења се одуговлачи или спречава, па изречена мера губи сврху.
6. Иако је у 2007. години, у укупном збиру, био нешто мањи број предмета него у 2006. години, обим рада Републичког одбора је ипак био већи, јер је повећан број предмета у којима су разматрана правно и чињенично најсложенија питања кумулације функција.
7. У припреми новог Предлога Закона о Агенцији за борбу против корупције Републички одбор указује на своје ставове из тачке 11 овог извештаја.
8. Републички одбор је у 2007. години остварио план рада у извршавању послова који су му поверени Законом. При том, за спречавање сукоба интереса од битног је значаја, осим примене Закона, и континуитет у раду органа коме је извршавање Закона поверено, његов углед у јавности и поуздање јавности у његову сталност, стручност, самосталност и независност.

РЕПУБЛИЧКИ ОДБОР
П р е д с е д н и к
Милован Дедијер